X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
14/02/2018 |  21:32 ⇒ 15/02/2018 | 07:45 | Аутор: РТРС

Дан државности Србије- пренос централне манифестације на РТРС

Србија сутра обиљежава Дан државности у сјећање на Сретење 1804. када је почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. када је донесен први модерни устав Србије.
Застава Србије - Фото: ТАНЈУГ
Застава СрбијеФото: ТАНЈУГ

Централну државну манифестацију у Орашцу, којој ће присуствовати највиши званичници Србије и Српске, преносиће Телевизија Републике Српске од 11 часова.

Манифестацији ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић.

Предсједник и премијерка Српске упутили су честитке српским званичницима.

Дан државности - Сретење, обиљежава се у Србији на дан када је у Крагујевцу 1835. усвојен први српски Устав - Сретењски устав који је практично означио и почетак стварања самосталне и независне државе.

Српска револуција, како ју је назвао њемачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена је деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донесена је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић.

Одлуци о подизању устанка претходила је сјеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најприје је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према ријечима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успјешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донесен први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењским, а који је био устројен по узору на француски и белгијски. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.